Space Queen

Zanimljivi podaci koji se odnose na svemir i naše okruženje

Generalna — Autor ivanaristic369 @ 17:41

● Prostranstvo vasione je toliko da se u njemu nalazi 18 galaksija po glavi svakog od 6 milijardi i 137 miliona stanovnika; samo naš Mlečni put, tek jedna od milijardi galaksija, sastavljen je od toliko zvezda da bi svakome od stanovnika Zemlje moglo „pripasti“ po 18 zvezda.

● Brzina kretanja Meseca iznosi 1.023 kilometara u sekundi, a to je brže od puščanog zrna i otprilike jednako brzini modernih aviona lovaca.

● Astronomi procenjuju da u kosmosu ima oko 20.000.000.000.000.000.000.000 zvezda i oko 100.000.000.000 galaksija.

● Saturnovi prstenovi imaju prečnik od preko 250.000 km, ali njihova debljina iznosi svega oko 1,5 km.

● Jezgro Zemlje je sačinjeno od gvoždja i nikla i ima prečnik od 3.400 km. Unutrašnji deo jezgra (oko 1.228 km u prečniku) je čvrst i zagrejan na čak 7.200 °C. To je više nego na površini Sunca. Spoljni deo jezgra je u tečnom stanju, a prečnik mu je oko 2.260 km.

● Brzina rotacije Zemlje je 0,5 km/s.

● Brzina revolucije Zemlje oko Sunca je 30 km/s.

● Brzina Sunčevog sistema u našoj galaksiji je 250 km/s.

● Brzina naše galaksije u lokalnoj grupi galaksija je 300 km/s.

● Temperatura površine Sunca je 5.700 °C.

● Temperatura Sunčeve korone iznosi 2.000.000 °C.

● Gustina korone Sunca iznosi tek hiljaditi deo mililardiitog dela gustine atmosfere Zemlje na površini mora.

● Zvezdano jato Plejade su stare oko 100 miliona godina. Kao jato, Plejade će postojati još samo oko 250 miliona godina; posle tog perioda raširiće se kao pojedinačne zvezde ili višestruki sistemi.

● Tropska godina, koja označava vreme izmedju dva prolaska Zemlje kroz tačku prolećnog ekvinocija, prosečno traje 365,24218967 dana. To je 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. U računima se uzima da tropska godina traje 8765,81256 časova ili 3,1567⋅107 sekundi. S obzirom da se zbog precesije tačka prolećnog ekvinocija pomera ususret Zemljinom pomeranju, tropska godina je malo kraća od sideričke godine.

● Siderička (zvezdana) godina, tj. orbitalni period Zemlje, traje 365,25636 dana.

● Rotacioni period Zemlje je 23,9345 sati.

● Mesečev orbitalni period (siderički) iznosi 27,3216615 dana, ili 27 dana, 7 sati, 43 minuta i 11,5 sekundi, ili 327,85993 dana u godini.

● Prosečna duţina lunarnog dana (sinodičkog) traje 29,5305883 dana, ili 29 dana, 12 sati 44 minuta i 2,8 sekundi, ili 354,36705 dana u godini.

● Leonidi (padajuće zvezde) spadaju u najbrţe meteore. Oni putuju brzinom od oko 71 km/s. Ovakva brzina je posledica kretanja u susret Zemlji. Najstariji zapis o Leonidima sačinjen je u Egiptu 901. godine.

● 17. novembra 1966. zabeleţen je obilan pljusak Leonida koji je ušao u istoriju kao jedan od najjačih. Procenjuje se da je te godine maksimalna frekvencija bila 2.400 meteora u minutu ili 144.000 na sat (po nekim procenama i do milion)!

● Masa Sunca čini 99.85% od mase čitavog Sunčevog sistema.

● Na Mesecu „mora“ zauzimaju 16,9% od ukupne površine ovog satelita, ili 31,2% od površine nama bliže Mesečeve strane. (Mesečeva „mora“ su tamne velike površine za koje se nekada verovalo da su velike vode).

● Na drugoj strani Meseca „mora“ zauzimaju svega 2,6% površine.

● Najveća „vodena“ površina na Mesecu je Okean Bura. On zauzima prostor od 2.100.000 km2 i za oko 866.000 km2 je manji od Sredozemnog mora na našoj planeti.

● Nama najbliža zvezda je Sunce. Nalazi se na 0,00001 sv.god. (oko 150 miliona kilometara) daleko. Na drugom mestu su tri zvezde Kentaura: Proxima Centauri, Rigil Centauri i Alpha Centauri B, sve udaljene 4,93 sv.god., zatim dolazi Barnardova zvezda koja se nalazi na 5,94 sv.god. itd.

● Sunce svake sekunde pretvori 700.000.000 tona vodonika u nešto manje od 695.000.000 tona helijuma.

● Svake sekunde Sunce gubi oko 5.000.000 tona svoje mase u vidu energije zračenja. Svega dvomilioniti deo te energije pogodi Zemlju, ali i to je dovoljno za održavanje života na našoj planeti.

● Svetlosni zrak od Sunca stigne do: Merkura za 3,21 min; Venere za 6,01 min; Zemlje za 8,31 min; Marsa za 12,67 min; Jupitera za 43,27 min; Saturna za 1,32 sati; Urana za 2,66 sati; Neptuna za 4,17 sati i Plutona za 5,48 sati.

● Prečnik naše galaksije iznosi oko 100.000 svetlosnih godina.

● Prečnik Galaktičkog središta naše galaksije je 10.000 svetlosnih godina.

● Udaljenost Sunca od centra naše galaksije je 28.000 svetlosnih godina.

● Broj zvezda u Mlečnom Putu je oko 200 milijardi.

● Masa Mlečnog Puta je izmedju 750 milijardi i jednog triliona Sunčevih masa.

● Vreme potrebno Suncu da obidje jedan krug oko centra galaksije iznosi 220 miliona godina

(od nastanka do sada je obišlo 20 krugova), krećući se brzinom od 250 km/s.

● Milijarde meteoroida, i to samo onih koji se vide noću golim okom, dnevno udju u Zemljinu atmosferu.

● Meteoroid manji od 0,1 mm je suviše mali da bi izazvao svetlosni efekat.

● Maksimalna brzina meteoroida koji ulazi u našu atmosferu je oko 72 km/s.

● Meteor četvrte prividne veličine moţe teţiti samo 0,02 grama i može imati prečnik od samo dva milimetra; meteor nulte prividne veličine obično teži jedan gram.

● Zapremina svih mora i okeana na Zemlji je oko 1.375.500.000 kubnih kilometara. Sva ta voda je teška oko 1,4 milijardi milijardi tona. U toj vodi ima 45 miliona milijardi tona rastvorene čvrste materije. Najviše je soli, tri četvrtine. Računa se da rastvorenog zlata u morima i okeanima ima izmedju 6 i 12 tona.

● Najkraći dan u Sunčevom sistemu izgleda da ima Jupiter 9,9 sati.

● Merkur ima najduži dan. Njegov dan traje 176 naših, zemaljskih dana.

● Na nebu postoji ukupno 88 sazveždja. Severno od nebeskog ekvatora nalazi se 29, a južno od nebeskog ekvatora je 46 sazveždja. 13 sazveždja leže sa obe strane nebeskog ekvatora.

● Najprostranije sazveždje je Hidra (Vodena zmija), koja zauzima 3,16%, a zatim sledi Devica sa oko 3,14% površine celog neba.

● Najmanje sazveždje je Crux (Severni krst), sa svega 0,166% površine neba.

● Najveći krater na Mesecu je krater Bailly. Njegov prečnik iznosi 294 km.

● Najdublji krater na Mesecu je krater Newton. Njegovo dno leži 8,85 km ispod vrha okolnog zida, a zid se uzdiže 2,25 km od okolnog tla.

● Prvu poznatu procenu rastojanja izmedju Zemlje i Sunca dao je Aristarh sa Samosa (270. godine p.n.e). Po njemu, Sunce je udaljeno oko 4.800.000 km. Ptolomej (oko 150. g. n.e.) je ovu razdaljinu procenio na 8.000.000 km. Kopernik je oko 1543. smatrao da je Sunce udaljeno samo 3.200.000 km, a Kepler 1618. g. 22.500.000 km. Prvu prilično tačnu procenu dao je Đ. Kasini 1672. Po njemu Sunce je od nas udaljeno 138.370.000 km. Inače srednja razdaljina Sunca od Zemlje je 149.597.900 km.

● Da bi se napravio krug koji odgovara obimu Zemlje bilo bi potrebno 33 miliona ljudi koji se drže za ruke; u slučaju Sunca, za ruke bi se moralo uhvatiti 3,7 milijardi ljudi.

● Sada najstariji spejs šatl, Dicovery, napravio je 31 let u svemir i proveo u njemu 241,95 dana. Načinio je 3.808 orbita oko Zemlje i preleteo 158.859.429 km.


Broj čestica u svemiru

Generalna — Autor ivanaristic369 @ 17:24

Kad god noću pogledamo u nebo, u nepregledno more zvezda i njihovih jata, u sneg zvezdane svetlosti, u ledeni beskraj i sve dalje u nedogled, svesni sopstvene sićušnosti, i nesvesno postajemo filozofi. Neminovno nam dolaze pitanja: kako je nastao univerzum? Da li on ima kraja? Da li smo sami u svemiru? I ko smo mi? Koliko je veliki kosmos? I mnoga druga pitanja.

Vratimo se silicijumu. On u jednom kubnom centimetru ima 5⋅1022 atoma. Kada bismo uzeli jedan ingot silicijuma od koga se seku pločice za proizvodnju komponenata (tranzistora, integrisanih kola, procesora), npr. cilindar prečnika 12,5 cm (približno 5 inča) i dužine 20 cm, mogli bismo reći da u ruci držimo približno 1,56⋅1026 atoma silicijuma (tj. sto pedeset šest miliona milijardi milijardi!)

Pretpostavimo sada da je cela Zemlja, umesto mora i okeana i svega ostalog, sačinjena od silicijuma. Koliko bi atoma ona sadržala? Kako je poluprečnik zemlje (na polutaru) R = 6378 km (= 6,378⋅107 cm), broj atoma bi bio: Br.atoma = 4/3R 3π ⋅ NatSi =4/3(6,378 ⋅10 7)3⋅ 3,14 ⋅ 5 ⋅10 22 ≈ 5,4 ⋅1046 . Da li je ovo „blisko pameti“? Ako jedan kubni centimetar silicijuma ima 5⋅1022 atoma, jedna hipotetička planeta veličine Zemlje od tog materijala približno bi imala „samo“ 5⋅1046 atoma? Da, to je tačno, jer ne treba zaboraviti da je broj 5⋅1046 izuzetno veliki broj (iza petice ima četrdeset i šest nula).

Kada bismo, dalje, pretpostavili da u celom svemiru ima deset miliona milijardi milijardi milijardi (1034) takvih hipotetičkih nebeskih tela, u celom kosmosu bi približno bilo 5⋅1080 atoma. 1938. god. britanski matematičar i astronom Edington je procenio da u vidljivom delu univerzuma postoji 1,5⋅1079 protona i isto toliko neutrona; po njemu se taj broj, kojim se označava ukupan broj čestica u svemiru, zove Edingtonov broj. Danas taj broj iznosi 1,3⋅1081, a „obuhvata“ sve čestice: i u vidljivom i u nevidljivom delu svemira. To je najveći broj koji postoji u realnom svetu kao mera nečega, i on se nikada neće promeniti.

Kad bi svi ljudi u istom trenutku poskočili

Generalna — Autor ivanaristic369 @ 17:19
Pretpostavimo da se svi ljudi na svetu sakupe na jednom mestu, jedan pored drugog, tako da približno četiri čoveka stane na jedan kvadratni metar. Površina koju bi oni zauzeli bila bi kvadrat dimenzija oko 40 km puta 40 km (od Niša do Leskovca i tako u smeru pod 90 stepeni). Šta bi se desilo kada bi svi oni u jednom trenutku poskočili 34 cm? Ako je broj ljudi šest milijardi, prosečna masa jednog čoveka 50 kg, ubzanje zemljine teže 9,81 m/s2, energija koju bi oni uložili, tj. energija koja bi uzdrmala Zemlju u trenutku njihovog udara o tlo, bila bi: E = mgh = 6⋅109⋅50⋅9,81⋅0,34 = 1012 J.

Uprkos činjenici da je to ogromna energija, to ne bi imalo ozbiljne posledice po našu planetu, s obzirom da je to energija koja odgovara energiji koja se oslobadja pri zemljotresu od 4,8 stepeni po Rihterovoj skali. Time se demantuju napisi u štampi da bi opisana situacija „pomerila Zemlju“ ili „izazvala zemljotres katastrofalnih razmera.  (pogledati napomenu)

napomena: Treba napomenuti da uvećanje za 1 stepen na Rihterovoj skali oslobadja 31 puta više energije. Tako, energija koja se oslobadja pri jednom potresu od 7 stepeni (2⋅1015J) je 961 put (31⋅31) veća od one koja je oslobodjena kod potresa od 5 stepeni po Rihterovoj skali.

„Pitagora se prevario“ :)

Generalna — Autor ivanaristic369 @ 09:49

Autor ovoga teksta je postavio sledeće pitanje svom prijatelju: „Ako imaš fudbalsko igralište dužine 100m, i vežeš konopac dužine 101m za jednu i drugu stativu na različitim stranama igrališta, koliki štap bi trebalo da poneseš da taj konopac na centru podigneš uvis i zategneš?“

Dobio je odgovor da bi visina do koje bi se podigao i zategao konopac iznoslila pedesetak centimetara, te da mu ne bi bio potreban nikakav štap. Rečeno mu je da greši, i da bi dužina štapa trebalo da iznosi preko 7m. Nije se složio. Posle pokušaja da mu se objasni da se takvim zatezanjem konopca dobija pravougli trougao sa hipotenuzom dužine 50,5m i katetom 50m, te da je, po Pitagorinoj teoremi, visina tog trougla h, tj. dužina štapa

h =  7,07 m,

dobio je doslovan odgovor: „Ma, zajeb’o se Pitagora!”


Bog i sačuvane duše

Generalna — Autor ivanaristic369 @ 09:28
Osim teorije da čovek u trenutku smrti izgubi 21 gram (to je navodno težina duše), nema drugog dokaza da duša postoji. Medjutim, ako podjemo od pretpostavke da je to tačno, kao i da Bog postoji, i ako je on pedantan pa hoće da sačuva duše svih umrlih, koliki prostor mu je potreban?

Procenjuje se da je od pojave čoveka pa do danas, računajući i sadašnjih šest milijardi, na Zemlji ukupno živelo oko trideset milijardi ljudi. Kada bi duše svakog od njih Bog čuvao u kocki stranice 10 cm (znači u zapremini od jednog kubnog decimetra), i poredjao na „stalaže“, ukupna zapremina koju bi taj prostor zauzimao iznosila bi 0,03 kubna kilometra, odnosno to bi bila kocka stranice približno 310 m. Jedno manje brdo! I ako je Bog „negde tamo daleko“, trebalo bi da ima veoma oštar vid da to svoje skladište vidi, i mnogo posla da pronadje neku čovečju dušu ili da se o njoj stara...

Ajnštajn je gotovo u jednom dahu, u pismu kojim je 24. januara 1936. godine odgovorio jednom detetu na pitanje da li se naučnici mole Bogu, napisao sledeće: „Svi oni koji su ozbiljno uronjeni u nauku na kraju će doći do saznanja da se Duh pokazuje u zakonima Univerzuma, Duh daleko moćniji od ljudskog duha“.

Broj Srba

Generalna — Autor ivanaristic369 @ 09:26

Stalno se čuje da Srba ima malo. Da nije baš tako, pokazuje sledeća računica. Ako se uzme da je ukupan broj ljudi na Zemlji šest milijardi, a broj Srba (ovde i u dijaspori) deset miliona, to onda ispada da je svaki šestoti stanovnik na svetu Srbin. A ako idemo dalje, i broj Srba poredimo sa ukupnim brojem belaca, kojih nema više od jedne milijarde, to je onda svaki stoti (1%) belac Srbin. A to nije malo. A ako hoćemo da vidimo koliko njih razume srpski (računajući Hrvate, Bugare, Ruse i ostale), onda treba da pazimo šta govorimo negde u inostranstvu, jer svaki treći ili četvrti belac će nas razumeti, a od ukupnog broja ljudi na Zemlji njih oko 5%.

Veliki i mali brojevi

Generalna — Autor ivanaristic369 @ 09:14

Bog je stvorio brojeve. Ostatak matematike stvorili su ljudi. - Karl Vajerštras

Fizičar Pol Dirak, odgovarajući onima koji su ga kritikovali da koristi slozene matematičke postupke, rekao je: „Bog je matematičar prvog reda, a za stvaranje univerzuma koristio je vrlo sofisticiranu matematiku“.

Autoru ovog teksta je poznato, na osnovu mnogobrojnih iskustava, da se ljudi veoma slabo snalaze u području velikih brojeva. S druge strane, našem čoveku skoro da ništa ne znači kada  se kaze „milijarda“, s obzirom da smo, u doba najveće inflacije, krajem 1993. i početkom 1994. godine, „baratali“ milijardama dinara i novčanicama sa po 12 nula. Na primer, 18.01.1994. jedna opšta uplatnica je koštala 100 milijardi, a jedan beli hleb 45 milijardi dinara.

A da je broj milijarda (1.000.000.000) u apsolutnom značenju (ne u relativnom!) stvarno veliki broj, video bi onaj koji bi, na primer, dobio milijardu evra, ali pod uslovom da taj novac moze da koristi tek onda kad ga prebroji u apoenima od po jednog evra. To bi bila najveća osuda. Zašto? Zato što bi mu za to, pod uslovom da taj posao radi 8 sati dnevno i da mu je pri brojanju za jedan evro neophodna jedna sekunda, bilo potrebno 95 godina. Uzalud proćerdan zivot, a brojanje nije završeno!....


Powered by blog.rs